U priloženom videu o retrospektivnoj izložbi “In real life”, održanoj 2019. godine u Tate muzeju u Londonu, možemo da vidimo neke od načina na koje Olafur manipuliše prostorom.
Dodala bih bitan, i verovatno, najpoznatiji Olafurov rad, a to je “The weather project”.
Postavka je smeštena u Turbine hall (takođe) Tate muzeja 2003. godine, i tamo je ostala 5 meseci. Instalacija je velika “užarena” lopta koja stoji na plafonu i imitira sunce. Svetlost koju proizvodi je monohromatska, što znači da je sve što osvetljava u tonovima od bele do crne. Takođe, uopšte nije reč o lopti, već polulopti, koja se u ogledalu na plafonu preslikava i stvara iluziju. Ovaj prostor je zapamćen kao prijatno i toplo iskustvo s obzirom da su ljudi koji su dolazili reagovali kao da su u prirodi na pravom suncu, iako su se izležavali i odmarali na betonskom podu Tate-a dok im lažno sunce nije odavalo niakvu toplotu.
Olafur je ovim delom upozorio na neobraćanje dovoljno pažnje na klimatske promene koje polako menjaju svet.
Njegov najsvežiji projekat, koji se po tematici može nadovezati na prethodni, jeste set videa napravljenih s idejom da je posmatrač aktivni deo rada. Izašao je 22.4.2020. (juče) na pedesetogodišnjicu proslave dana Planete Zemlje.
Iluzija prosotra koji nije tu, stvara nam se pred očima nakon gledanja u centralnu tačku, tako što nam mozak automatski stvara komplementarne boje onima koje smo gledali perifernim vidom. Rad se sastoji od 9 video snimaka koji su dostupni na svim društvenim mrežama Studia Olafur Eliasson.
Nađa Bulajić
p r o s t o r 